Сиёсий бошпана сураш вакти келди
O'zbekistondagi bolalar(18 ga to'lmaganlar) huquqlari himoyachisi
O'zbekiston Respublikasining dini, irqi, millati, ijtimoiy kelib chiqishidan qattiy nazar hududda yasho'vchi yoshlarning huquqlari va erkinliklarini himoya qilishga qaratilgan muallifning "18 yoshga to'lmagan voyaga yetmaganlar huquqlari" blogi. Siyosiy ahborotlardan holi ahborot portali.Unda bugungi kunda huquqlari buzilayotgan yoshlar va ularning istak kechmishlari haqida hikoya qilamiz.
понедельник, 2 октября 2017 г.
вторник, 5 апреля 2016 г.
Kamolot yoshlar ijtimoiy harakati raisiga norozilik xati yohut “Kamolot” chet el grantlarini tuzoqqa chiqardi
Bahodir Muhtorovich hodimlaringiz og'ziga qattiq bo'ling BUYUK YURT FARZANDLARI tadbirlarda haddan ortiq kerilishmasin. Sizincha buyuk yurt farzandlari besoqolbozlik qilib yurgan honandalarmi / yoki kiymini keng ochib rasmga badanini ochib ko'rsatuvchi ayollarmi?
AFSUS davlat byudjeti bekorga uvol bo'lyapti mehnat migratlaridan pulni koproq yuborishlarini sorash kerak tadbirlar o'tkazish uchun !!!!
O'zbekiston chet eldagi iqtidorli kadrdan bevaqt ayrildi. O'zbekistonning eng iqtidorli 95% yoshlari aynan chet ellarda o'qimoqda.

Ispaniyadagi YTHda halok bo‘lgan o‘zbekistonlik talaba qizning yaqinlari uning xotirasini yodga oldi
20-mart kuni Ispaniyaning Tarragona provinsiyasida yuz bergan avtohalokat turli mamlakatlardan kelgan 13 nafar talabaning hayotiga zomin bo‘ldi. Ular orasida Avstriyaning MODUL universitetida tahsil olayotgan samarqandlik Mohina Abdusaidova ham bor edi, deb yozadi “Gazeta.uz”.
Foto: “Gazeta.uz”
Mohinaning otasi Yusuf Abdusaidov qizi ishtiyoq bilan o‘qiganini, hatto unga tanbeh berishgachgina, dars tayyorlash vaqtida tanaffuslar qilib turganini aytib berdi. U Samarqanddagi 35-maktabni bitirib, Venaga jo‘nab ketgan va u yerda nemis tilida o‘rta ta’limni tugallagan. So‘ng tahsil ingliz tilida olib boriladigan MODUL universitetiga o‘qishga kirgan.
“Ushbu universitet to‘rt nafar eng yaxshi talabalarni almashuv dasturi bo‘yicha boshqa OTMlarga jo‘natgan. Mohina Ispaniyani tanladi, u yerda bir semestr davomida o‘qib kelishi kerak edi. Qisqa vaqt ichida u o‘zini shunchalik ko‘rsata oldiki, guruh ichidan ikki kishini, jumladan uni ham Yevroparlamentga jo‘natish uchun tanlab olishgan. Bilishimcha, talabalar deputatlar bilan muloqot qilishi, shu orqali ularning va OTMlardagi o‘quv jarayonining darajasini baholashlari kerak edi”, — dedi Yusuf aka.
20-mart kuni ertalab Yusuf aka odatdagidek, internetda dunyo yangiliklarini o‘qib o‘tirganida, Ispaniyadagi avtohalokatdan xabar topdi. Hech narsa haqida shubhalanmagan holda, Mohinaga qo‘ng‘iroq qilmoqchi bo‘ldi. Uning telefoni javob bermadi, bu bir necha marta takrorlandi.
Ispaniya politsiyasiga qo‘ng‘iroq qilib, hech qanday ma’lumotga ega bo‘la olmagach, Yusuf aka u yerga o‘zi borishga qaror qildi. 20-mart kuniyoq, kunning ikkinchi yarmida yo‘lga otlandi. Barselonaga yetib kelgach, politsiya uchastkasiga kirib, qizi haqida so‘radi. Politsiyachilar Aragon bilan bog‘landi va u uchun mashina yuborishlarini aytdi. “Shundagina qandaydir noxushlik yuz berganini sezdim”, — dedi u.
Ota 22-mart kuni Mohinaning jasadini olib, ortga qaytdi. “Ushbu mash’um YTHda halok bo‘lganlarning vatanlari — 16 mamlakatdan Ispaniyaga bir necha ming kishi yetib keldi. U yerda hatto Italiya bosh vaziri ham bor edi, marhumlar orasida ushbu mamlakatdan yetti talaba bor edi”, — dedi Mohinaning otasi.
“Katta qizim Mohinaning elektron pochtasini ochib, u 19-mart kuni tongda o‘z rezyumesini BMT va YXHTga stajirovka uchun jo‘natganini ko‘rdi. Demak, u buni avtobusga o‘tirishdan sal avvalroq amalga oshirgan. U yashashga shoshardi. Men va rafiqam uchun hayot ushbu dahshatli fojiadan oldingi va undan keyingi qismlarga bo‘lindi. Bizning uch farzandimiz, nevaralarimiz bor, ammo…”
Mohinaning 35-maktabda birga o‘qigan sinfdoshi Mehrangiz Ahrorqulova uning dugonasi barcha sohada birinchi bo‘lishga intilgani, biroq atrofdagilardan ajralishga hech ham harakat qilmaganligini aytib berdi. “U sinfimizdagi eng uyatchan qiz edi. Uning asosiy va yagona maqsadi o‘qish edi, u til o‘rganishni yaxshi ko‘rardi. Maktabda biz ingliz tilini o‘rganardik, oltinchi sinfdan boshlab Mohina nemis tili bilan qo‘shimcha shug‘ullana boshladi”, — dedi u.
Mohinaning katta opasi u juda ko‘p dars qilgani, o‘qigani haqida gapirib berdi. “Uning o‘qish tashqari qiziqishlari ham ko‘p edi. Orzulari katta edi. U BMT, YXHT yoki MAGATEda stajirovka o‘tamoqchi edi. Shekspirni asl tilda mutolaa qilardi. U o‘qigan so‘nggi kitob — Paulo Koelyoning ‘Alkimyogar’i edi”, — deya qayd etdi opasi.
O‘z muvaffaqiyatlari bilan talabalar va o‘qituvchilar hurmatini qozongan o‘zbekistonlik talaba Mohina xotirasiga MODUL universiteti tepasida motam bayrog‘i ko‘tarildi.
среда, 9 сентября 2015 г.
Ёш тадбиркорлар учун имконият
Пойтахтимизда тадбиркор ёшларни қўллаб-қувватлаш ва ҳуқуқий ёрдам кўрсатиш бўйича маслаҳат маркази иш бошлади.
Шу муносабат билан ташкил этилган тадбирда тижорат банклари мутахассислари, ҳуқуқшунослар, «Камолот» ёшлар ижтимоий ҳаракати фаоллари, ўрта махсус, касб-ҳунар таълими муассасалари ўқитувчи ва ўқувчилари иштирок этди.
Президентимиз Ислом Каримов раҳнамолигида амалга оширилаётган кенг кўламли ислоҳотлар иқтисодиётимизни изчил ислоҳ этиш ва тадрижий ривожлантириш имконини бераётир. Шу билан бирга, иқтисодиётнинг реал сектори тармоқлари ва корхоналарига ёрдам кўрсатиш, аҳоли, хусусан, ёшларни ижтимоий қўллаб-қувватлаш, уларнинг тадбиркорликка оид ташаббусларини рағбатлантириш ҳам доимий эътиборда.

Касб-ҳунар коллежларида таҳсил олаётган йигит-қизларнинг бизнесга оид билимларини мустаҳкамлашга кўмаклашадиган мазкур марказда ёшларга ҳуқуқий, иқтисодий, ахборот технологиялари, маркетинг, давлат ташкилотлари билан ишлаш йўналишларида «тенгдош – тенгдошга» тамойили асосида ахборот-маслаҳат хизматлари кўрсатилади.
– Юртимизда ёшларнинг ўз иқтидорини намоён этиши учун барча шарт-шароит яратилган, – дейди марказ раҳбари Бобур Шокиров. – Ушбу марказ ҳам иқтидорли ёшларни бирлаштириш, амалга оширилаётган кенг кўламли ислоҳотларда уларнинг фаол иштирокини таъминлаш, ўз бизнесини бошлаётган тенгдошларимизга бирламчи маслаҳатлар бериш билан шуғулланади.
Manba uza.uz
Бола ҳуқуқлари ва эркинликлари ҳимояси мустаҳкамланмоқда
Тошкентда Инсон ҳуқуқлари бўйича Ўзбекистон Республикаси Миллий маркази томонидан мамлакатимизда болалар ҳуқуқлари ва манфаатларини ҳимоя қилиш борасида амалга оширилаётган ишлар натижалари, соҳага халқаро ҳуқуқий механизмларни кенг жорий этиш бўйича истиқболдаги вазифаларга бағишланган давра суҳбати ўтказилди.
Тадбирда Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Қонунчилик палатаси депутатлари, вазирлик ва идоралар, таълим ва илмий муассасалар, нодавлат нотижорат ташкилотлари вакиллари иштирок этди.
Мамлакатимизда амалга оширилаётган давлат сиёсатида болаларга алоҳида эътибор қаратиш ва ғамхўрлик қилиш масаласи ўз ифодасини топган. Президентимиз ташаббуси билан ёш авлодга таълим-тарбия бериш, уларнинг саломатлигини муҳофаза қилишга йўналтирилган қатор дастурлар ҳаётга татбиқ этилмоқда. Бу борада амалга оширилаётган ишларга ажратилаётган давлат бюджети маблағлари ҳажми йил сайин ортиб бормоқда. Болалар манфаатларини ҳимоя қиладиган миллий қонунчилик мунтазам такомиллаштирилмоқда.
Ўзбекистон БМТнинг Бола ҳуқуқлари тўғрисидаги конвенцияси иштирокчиси сифатида ушбу ҳужжатнинг барча талабларини қатъий бажариб келмоқда. Бугунги кунда мамлакатимизда бола ҳуқуқлари ва эркинликларини ҳар томонлама ҳимоя қилишни таъминлайдиган юздан ортиқ меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатдан иборат қонунчилик базаси шакллантирилди. Инсон ҳуқуқлари бўйича Ўзбекистон Республикаси Миллий маркази директори Акмал Саидов, ЮНИСЕФнинг Ўзбекистондаги ваколатхонаси раҳбари Роберт Фудерич, Европа Иттифоқининг мамлакатимиздаги делегацияси раҳбари, элчи Юрий Штерк ва бошқалар шу ҳақда тўхталди.
Мамлакатимизда чақалоқлар ва болалар ўлимининг камайгани ҳам эътиборга лойиқдир. Масалан, сўнгги 15 йилда беш ёшгача бўлган болалар ўлими 12 фоизга пасайди. Ҳомиладор аёллар ва чақалоқларга тиббий ёрдам кўрсатиш сифатини яхшилаш, оналик ва болаликни муҳофаза қилиш тизими ходимларининг малакасини оширишга доир, шунингдек, аҳоли тиббий маданиятини юксалтиришга қаратилган чора-тадбирлар бу борадаги кўрсаткичларни янада яхшилашга ёрдам беради.
Айни пайтда болаларнинг Бола ҳуқуқлари тўғрисидаги конвенция қоидаларидан хабардорлик даражасини ошириш масаласига ҳам алоҳида эътибор қаратилмоқда. Мактабгача таълим муассасалари, умумтаълим мактабларида инсон ва бола ҳуқуқлари, одам савдосига қарши курашиш ва вояга етмаганлар ўртасида ҳуқуқбузарликларнинг олдини олишга бағишланган дарслар ўтилмоқда. 2014 йилда 1-7 синф ўқувчилари учун «Миллий истиқлол ғояси ва маънавият асослари», 8-9 синф ўқувчилари учун «Давлат ва ҳуқуқ асослари», «Конституциявий ҳуқуқ асослари» фанлари доирасида Бола ҳуқуқлари тўғрисидаги конвенция қоидаларини ўрганиш ташкил этилган.
– Ўзбекистон бола ҳуқуқларини ҳимоя қилиш соҳасида катта ютуқларга эришди, – дейди бола ҳуқуқлари бўйича халқаро эксперт, БМТнинг Бола ҳуқуқлари бўйича қўмитаси аъзоси Ренате Винтер. – Ювенал юстицияни ривожлантириш борасидаги ютуқлар ҳам шулар жумласидан. Ўзбекистонда болаларга ёрдам кўрсатиш бўйича «ишонч телефонлари», ижтимоий мослашув марказлари каби махсус тузилмалар ташкил этилган. Умумтаълим мактабларида мактаб психологи лавозими жорий этилган. Бу давлатингиз ва жамиятингизнинг болалар ҳуқуқ ва манфаатларини ҳимоя қилишга тааллуқли Мингйиллик ривожланиш мақсадларига эришиш йўлидаги саъй-ҳаракатлари самарасидир.
Бола ҳуқуқлари ва эркинликларини ҳимоя қилишнинг институционал базасини янада такомиллаштириш, хусусан, вазирлик ва идоралар, шунингдек, фуқаролик жамияти институтлари фаолияти мувофиқлаштирилишини кучайтириш бу борадаги фаолият кўламини кенгайтиришга хизмат қилади.
Тадбирда Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Қонунчилик палатаси депутатлари, вазирлик ва идоралар, таълим ва илмий муассасалар, нодавлат нотижорат ташкилотлари вакиллари иштирок этди.
Мамлакатимизда амалга оширилаётган давлат сиёсатида болаларга алоҳида эътибор қаратиш ва ғамхўрлик қилиш масаласи ўз ифодасини топган. Президентимиз ташаббуси билан ёш авлодга таълим-тарбия бериш, уларнинг саломатлигини муҳофаза қилишга йўналтирилган қатор дастурлар ҳаётга татбиқ этилмоқда. Бу борада амалга оширилаётган ишларга ажратилаётган давлат бюджети маблағлари ҳажми йил сайин ортиб бормоқда. Болалар манфаатларини ҳимоя қиладиган миллий қонунчилик мунтазам такомиллаштирилмоқда.
Ўзбекистон БМТнинг Бола ҳуқуқлари тўғрисидаги конвенцияси иштирокчиси сифатида ушбу ҳужжатнинг барча талабларини қатъий бажариб келмоқда. Бугунги кунда мамлакатимизда бола ҳуқуқлари ва эркинликларини ҳар томонлама ҳимоя қилишни таъминлайдиган юздан ортиқ меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатдан иборат қонунчилик базаси шакллантирилди. Инсон ҳуқуқлари бўйича Ўзбекистон Республикаси Миллий маркази директори Акмал Саидов, ЮНИСЕФнинг Ўзбекистондаги ваколатхонаси раҳбари Роберт Фудерич, Европа Иттифоқининг мамлакатимиздаги делегацияси раҳбари, элчи Юрий Штерк ва бошқалар шу ҳақда тўхталди.
Мамлакатимизда чақалоқлар ва болалар ўлимининг камайгани ҳам эътиборга лойиқдир. Масалан, сўнгги 15 йилда беш ёшгача бўлган болалар ўлими 12 фоизга пасайди. Ҳомиладор аёллар ва чақалоқларга тиббий ёрдам кўрсатиш сифатини яхшилаш, оналик ва болаликни муҳофаза қилиш тизими ходимларининг малакасини оширишга доир, шунингдек, аҳоли тиббий маданиятини юксалтиришга қаратилган чора-тадбирлар бу борадаги кўрсаткичларни янада яхшилашга ёрдам беради.
Айни пайтда болаларнинг Бола ҳуқуқлари тўғрисидаги конвенция қоидаларидан хабардорлик даражасини ошириш масаласига ҳам алоҳида эътибор қаратилмоқда. Мактабгача таълим муассасалари, умумтаълим мактабларида инсон ва бола ҳуқуқлари, одам савдосига қарши курашиш ва вояга етмаганлар ўртасида ҳуқуқбузарликларнинг олдини олишга бағишланган дарслар ўтилмоқда. 2014 йилда 1-7 синф ўқувчилари учун «Миллий истиқлол ғояси ва маънавият асослари», 8-9 синф ўқувчилари учун «Давлат ва ҳуқуқ асослари», «Конституциявий ҳуқуқ асослари» фанлари доирасида Бола ҳуқуқлари тўғрисидаги конвенция қоидаларини ўрганиш ташкил этилган.
– Ўзбекистон бола ҳуқуқларини ҳимоя қилиш соҳасида катта ютуқларга эришди, – дейди бола ҳуқуқлари бўйича халқаро эксперт, БМТнинг Бола ҳуқуқлари бўйича қўмитаси аъзоси Ренате Винтер. – Ювенал юстицияни ривожлантириш борасидаги ютуқлар ҳам шулар жумласидан. Ўзбекистонда болаларга ёрдам кўрсатиш бўйича «ишонч телефонлари», ижтимоий мослашув марказлари каби махсус тузилмалар ташкил этилган. Умумтаълим мактабларида мактаб психологи лавозими жорий этилган. Бу давлатингиз ва жамиятингизнинг болалар ҳуқуқ ва манфаатларини ҳимоя қилишга тааллуқли Мингйиллик ривожланиш мақсадларига эришиш йўлидаги саъй-ҳаракатлари самарасидир.
Бола ҳуқуқлари ва эркинликларини ҳимоя қилишнинг институционал базасини янада такомиллаштириш, хусусан, вазирлик ва идоралар, шунингдек, фуқаролик жамияти институтлари фаолияти мувофиқлаштирилишини кучайтириш бу борадаги фаолият кўламини кенгайтиришга хизмат қилади.
Manba; uza.uz
воскресенье, 16 марта 2014 г.
Andijonlik qiz nomusini toptagani uchun tog‘asining boshini uzib tashladi
Andijon viloyati Shahrixon shahrida istiqomat qiluvchi 16 yoshli qizni 50 yoshlardagi tog‘asi zo‘rlagan. Bu haqda “Huquq” gazetasi ma’lumotiga asoslanib, “Kun” xabar bermoqda.
Xabarda ta’kidlanishicha, muqaddam bir necha marta sudlangan tog‘a mast holatda o‘z opasining qizi nomusini bulg‘agan. Homilador bo‘lib qolgan qiz bolasini 2006-yili abort yo‘li bilan oldirib tashlagan. Uyda yolg‘iz qolganlarida tog‘a jiyanini yana bir necha bor zo‘rlagan.
Shundan keyin qasos o‘tida yongan qiz mast holatda o‘ziga tegajoqlik qilgan tog‘asini 2013-yil iyulida pichoqlab o‘ldirgan. So‘ng kallasini kesib yoqib yuborgan, marhumning tanasini esa Katta Farg‘ona kanaliga tashlagan.
Sud nomusini toptagan tog‘asining joniga qasd qilgan qizni 8 yil muddatga ozodlikdan mahrum qilgan. Sudlanayotgan vaqtida qiz 22 yoshda bo‘lgan; qo‘shnilar, qarindoshlar sudlangan qizni “yengiltabiat” deb ta’riflashgan, — deyiladi gazeta xabarida.
Тошкентда «ораста қизлар»нинг «оммавий маданият»дан келадиган салбий таъсирлар борасидаги билимлари баҳоланди
Тошкент давлат иқтисодиёт университетида «Ораста қизлар» кўрик-танлови ўтказилди. Бу ҳақда 14 март, жума куни ЎзА хабар берди.
«Университет миқёсида ўтказилган ушбу кўрик-танлов кенг дунёқараши, салоҳияти ва ҳаё-ибоси билан бошқаларга ибрат бўлаётган иқтидорли қизларни қўллаб-қувватлаш, уларни янги ижодий марралар сари руҳлантиришга хизмат қилади», – деб ёзади ЎзА.
Соғлом бола йилига бағишлаб ўтказилган танловда қатнашган еттита жамоанинг «оммавий маданият»нинг салбий таъсири, «Соғлом она – соғлом бола» дастури, никоҳдан олдинги тиббий кўрикдан ўтишнинг аҳамиятига оид билимлари, қизларнинг касб-ҳунар эгаллаши, маънавияти ва маданияти каби мавзулардаги кўргазмали чиқишлари тегишли мезонлар асосида баҳоланди.
Хабарда танлов ғолиблари, улар қандай тақдирлангани ҳақида маълумот берилмаган
Тошлоқдаги ёшлар фестивалида Фарғона ҳокими иштирок этди
Фарғона вилоятининг Тошлоқ туманида «Биз – буюк юрт фарзандларимиз!» шиори остида ёшлар фестивали бўлиб ўтди. Бу ҳақда 14 март, жума куни ЎзА хабар берди.
«Вилоят ҳокимлиги томонидан ташкил этилган фестивалда Президентимиз раҳнамолигида ёшлар учун яратилаётган кенг шароит ва имкониятлар самарасида ўғил-қизларимиз илм-фан, маданият, спорт ва бошқа соҳаларда халқаро миқёсда улкан ютуқларга эришаётгани таъкидланди», – дейилади хабарда.
«Камолот» ёшлар ижтимоий ҳаракати Фарғона вилояти кенгаши раиси Шерзод Раҳимовнинг сўзларига кўра, «бугунги фестивалда ҳам ёшларимиз Ватан тақдирига дахлдорлик туйғуси билан меҳнат қилаётгани, фаол ва ташаббускор эканини яна бир бор намоён этди».
«Таниқли ва ёш хонандалар иштирокидаги концерт дастури фестивалга ўзгача завқ бағишлади. Тадбирда Фарғона вилояти ҳокими Ш.Ғаниев сўзга чиқди», – деб ёзади ЎзА
Подписаться на:
Комментарии (Atom)




